115 свећица на торти
Наша школа је 19. априла прославила 115. рођендан. Није било свечано обучених дечака, девојчица са машнама у коси, распеваног хора и нестрпљиве публике у нашој свечаној сали. Ђаци су слушали школску химну у својим кућама, цртали школу и писали рођенданске поруке усамљеном слављенику. Део дечјих радова налази се на овој страни.
|
Срећан рођендан мојој школи
Деветнаестог априла је диван дан, нашој школи је рођендан! Нашу школу волимо, рођендан јој славимо! Ми ђаци је волимо и њој се веселимо! Тодор Жужа, 4/3 |
Желим ти пуно веселих ђака, желим ти пуно паметних првака! Желим ти пуно школских слава, желим ти пуно правих другара! Ти си најлепши мој други дом, у теби се осећам безбедном! Данас је најлепши твој дан, од срца ти желим срећан рођендан! Сара Павловић, 4/3 |
Школо моја мила, увек пуна деце била. Сваког ђака загрлила, свему лепом научила. Рођендан ти срећан желим, јер те волим срцем целим! Јована Роквић, 4/3 |
Моја школа је најлепша на свету, у њој су ђаци кaо пчеле на цвету. Зује и лете од табле до стола, то је моја дивна школа! Данас је свету диван дан, нашој је школи рођендан! Бранислав Ђокић, 4/3 |
Недостаје ми школа
Зашто неко мисли да мени недостаје школа? Какво је то питање? Ко је још чуо да неко дете воли школу? У школи смо ипак само писали, читали и учили и имали пуне руке посла.
И поред тога што смо пуно учили, налазили смо време за игру и дружење. Понекад смо ишли на представе, излете и на рекреативну наставу. За неке празнике правили смо разне ствари и продавали их на вашару. Од новца који смо зарадили, куповали смо грицкалице за журку или колаче за слободно време. Највише ми од свега недостаје то слободно време са другарима са којима сам играо фудбал. Од када не идем у школу, свој домаћи радим код куће и мислим да ме учење свуда прати и да су све лепе ствари остале у школи. Кад мало боље размислим, ипак ми недостаје школа! Марко Радовановић, 2/2 |
Недостаје ми школа и учитељица моја. Желим да пишем фломастерима по нашој табли. Хоћу да се играм са девојчицама на великом одмору. Фали ми да трчим по школском дворишту и делим ужину са Милицом. Недостаје ми галама деце и гужва по ходницима. Волим када се држимо за руке док излазимо из учионице. Хоћу да певамо и цртамо заједно. Желим да уђем у нашу учионицу.
Једва чекам да спакујем школску торбу и кренем. Недостаје ми моја школа. Марија Илић, 1/3 |
Недостаје ми школа, али чим провирим кроз прозор и угледам је, сетим се свих лепих успомена.
У њеним ходницима увек бих пронашла утеху кад сам тужна или уплашена. Шарени панои пуни дечје среће и труда увек би ме орасположили. Другарице и ја размењивале бисмо тајне иза великог дрвета у углу нашег предивног школског дворишта. Када бих читала неку књигу у библиотеци, сав бес и стрепња би ишчезли. Не верујем да би ми учење било толико забавно у некој другој школи. На први звук звона, заједно са другарима истрчала бих до оближње пекаре. Кад би се завршио и последњи час у недељи, једва бих чекала да након викенда поново отворим школску капију. Чак иако се не могу надати њеном скоријем шкрипутању, моју школу ћу увек чувати у срцу. Анђела Танкоcић, 4/3 |
Ја сам Павле и идем у други разред. Живим близу школе и често поред ње пролазим.
Ових дана је моја школа скроз другачија. Празна је и тиха јер у њој никога нема. Волео бих да сам сада у школи са својим другарима, да се смејемо и играмо фудбал када изађемо напоље. Од када не идем у школу, учим и радим задатке код куће. Неке моје другаре из школе виђам када изађем у парк да се играм. Једва чекам септембар да се вратим у своју школу и да све буде као пре. Павле Максимовић, 2/2 |
Ученице 1/6 Дуња Манојловић, Марија Вранковић и Мила Исаковић цртале су своју школу.
Тамо су најбоље екипе
Тамо где неко пева,
тамо где столице шкрипе и на часу понеко и зева, тамо су најбоље екипе! Кад учитељица каже да мора да се слуша, децу тада боли душа. Јер не може да се игра и не може да се пева, не може чак ни да се зева. Мада, то и није тако лоше, јер кад се заврши час, ти тек тада ипак схватиш да понешто ново знаш. Ал' ипак мени данас друштво недостаје баш! Петра Кокановић, 3/2 |
Моја школа, моја брига,
ранац увек препун књига. Са свескама не знам шта ћу, неке од њих брату даћу. Одмор ми је увек кратак, а тежак ми домаћи задатак. Када бисте само знали, због ове короне глупе, колико ми све то фали и друштво из школске клупе. Софија Трајановски, 3/2 |
Моја школа, моје 3/2,
са учитељицом Снежаном права смо екипа та! У школској клупи све брже прође, све веће и веће пријатељство дође. О најбољем другу све тајне знам, то ником нећу да одам. У школу увек радо идем ја, тамо ме чека дружина весела. Школска година још једна прође, ускоро ће и лето да дође. У четврти разред крећемо ми, тамо ће бити другари сви! Василије Мемаровић, 3/2 |
Моја школа - цртежи Невене Ђорђевић ,Софије Трајановски и Дуње Маринковић из 3/2
Утихнуло је школско звоно
То школско звоно, тако мало а тако моћно, утихнуло је.
Радовала сам се сваког дана што идем у школу. Не толико што ћу научити нешто ново, већ зато што ћу се поново играти са својим другарима. Почетак часа јављало је школско звоно, али и његов крај. Сада га не чујем, као ни цику и вику мојих другара. Утихнуло је пре времена, изненада и без најаве. Kао да га је неко угасио преко ноћи. Са њим су се угасила и она наша усхићења када се огласи за крај часа. Нестало је и оне наше јурњаве по ходницима и школском дворишту. Цела школа је одједном утихнула и остала празна. Остала је сама, пуста и тиха.
Недостаје ми школа, моје учитељице и моји другари. Недостаје ми и школско звоно које се успавало и чека да га неко пробуди.
Елена Ђорђевић, 2/2
Радовала сам се сваког дана што идем у школу. Не толико што ћу научити нешто ново, већ зато што ћу се поново играти са својим другарима. Почетак часа јављало је школско звоно, али и његов крај. Сада га не чујем, као ни цику и вику мојих другара. Утихнуло је пре времена, изненада и без најаве. Kао да га је неко угасио преко ноћи. Са њим су се угасила и она наша усхићења када се огласи за крај часа. Нестало је и оне наше јурњаве по ходницима и школском дворишту. Цела школа је одједном утихнула и остала празна. Остала је сама, пуста и тиха.
Недостаје ми школа, моје учитељице и моји другари. Недостаје ми и школско звоно које се успавало и чека да га неко пробуди.
Елена Ђорђевић, 2/2
Мени много недостаје школа зато што већ два месеца не идем и то све због опасног вируса.
Школа ми је баш занимљива, волим да учим разне ствари, волим своје учитељице, а највише да се играм са школским другарима. Нема моје Елене (моје Еки) да ми тражи да јој позајмим нешто. Сматрам да ћу много више научити када нам учитељица уживо објасни лекцију коју учимо. Учитељица дивно смишља игре док смо у боравку. Да смо сада у школи, ја бих трчала са својим другарима по школском дворишту и уживала у пролећу.
Ближи се крај школске године и креће распуст, а то значи да нећу видети школске клупе. С нестрпљењем чекам септембар, да кренем у трећи разред и да се све врати у нормалу.
Јана Никетић, 2/2
Школа ми је баш занимљива, волим да учим разне ствари, волим своје учитељице, а највише да се играм са школским другарима. Нема моје Елене (моје Еки) да ми тражи да јој позајмим нешто. Сматрам да ћу много више научити када нам учитељица уживо објасни лекцију коју учимо. Учитељица дивно смишља игре док смо у боравку. Да смо сада у школи, ја бих трчала са својим другарима по школском дворишту и уживала у пролећу.
Ближи се крај школске године и креће распуст, а то значи да нећу видети школске клупе. С нестрпљењем чекам септембар, да кренем у трећи разред и да се све врати у нормалу.
Јана Никетић, 2/2