Шаховска секција
Сваке среде ученици свих разреда наше школе могли су да нам се придруже, да са нама уче или унапреде своје знање о шаху. Секција се одржавала у учионици учитељице Александре Ђорђевић, која и води секцију. Шах је веома лепа и поучна игра и драго ми је што моја школа има шаховску секцију. Ученици који си искуснији држе часове млађима и онима који желе да науче да играју или да побољшају своју игру. Искусне шахисте учитељица Александра подучава и спрема за такмичење. Увек је добра атмосфера, сви се забаве и, на крају часа, свако зна нешто више о шаху.
Шта је шах? Већина деце мисли да је шах игра, хоби, спорт, забава. За мене је шах гимнастика за мозак која нас може научити да гледамо у животу два потеза унапред, да мале грешке могу бити фаталне, а исто тако да се и после великих грешака, размишљањем и упорношћу, човек може избавити.
Драги другари, дођите да заједно научимо да играмо шах и да нам његова правила олакшају живот!
Новак Јанковић, 6/6
Шта је шах? Већина деце мисли да је шах игра, хоби, спорт, забава. За мене је шах гимнастика за мозак која нас може научити да гледамо у животу два потеза унапред, да мале грешке могу бити фаталне, а исто тако да се и после великих грешака, размишљањем и упорношћу, човек може избавити.
Драги другари, дођите да заједно научимо да играмо шах и да нам његова правила олакшају живот!
Новак Јанковић, 6/6
|
|
|
Зашто сам одабрао шах?
„Шах је живот“ - рекао је једанаести светски шампион, Роберт Боби Фишер. Након деценије бављења шахом, закључио сам да је та реченица потпуно тачна и да би могла бити најбоље гесло свакога ко је посветио свој живот древној игри.
Први пут сам сео пред шаховску таблу и узео фигуре у руке са четири године, у узрасту који стручњаци сматрају најбољим за почетак дружења за шахом. Још тада сам ушао у чаробан свет шаха, за чије постојање, нажалост, многи никад не сазнају. Сви знају за шах, али мањина је свесна да је то много више од игре, да људи посвећују животе шаху, као што их неко посвети књижевности или физици.
Први турнир сам одиграо са шест година, било је то првенство Новог Београда. Постигао сам максималан број поена и освојио прво место. Након тога сам освојио друго место на првенству Београда, па затим и на првенству Србије. Наредних година наставио сам да освајам медаље на градским и државним такмичењима. Својим највећим успехом сматрам треће место на првенству Европе у Будви, 2013. године. Поводом тога добио сам плакету градске општине Чукарица. Такође, постао сам првак Србије 2018. године у Зрењанину. До сада сам освојио преко 100 медаља и више од 20 пехара.
Веома је лепо и корисно бавити се шахом. Захваљујући њему, до сад сам био у Бечу, Будви, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Суботици, Врњачкој Бањи, Врбасу, Зрењанину, Пироту, Сенти, Параћину, Шапцу... Упознао сам много људи, играо сам и против пацера (нећу да их помињем) и против велемајстора - Харикришне (тада 23. на свету) и Вен Јанг - једне од најбољих кинеских шахисткиња. Као занимљивост, навео бих да сам победио и ФИДЕ мајстора који је од мене старији чак 74 године. Предност шаха у односу на остале спортове је да нема дискриминације према полу или узрасту. На истом турниру међусобно могу играти и мушкарци и жене, и одрасли и деца...
Свима препоручујем да се баве шахом јер ће упознати нове људе, места, развиће индивидуалност, концентрацију, визуелизацију, одмереност, интуицију, когнитивне вештине. У будућности ћу наставити да се бавим шахом, све до краја живота. Надам се да ћу једног дана постати велемајстор, а можда и првак света. Нема бољег занимања од професионалног шахисте, тако да је то оно што намеравам да будем у животу.
„Увек сам помало сажаљевао човека који не познаје шах, као што бих сажаљевао човека коме је љубав остала непозната. Шах, као љубав, као музика, има моћ да човека чини срећним“ (Зигберт Тараш).
Алекса Петровић, 8/3
Први пут сам сео пред шаховску таблу и узео фигуре у руке са четири године, у узрасту који стручњаци сматрају најбољим за почетак дружења за шахом. Још тада сам ушао у чаробан свет шаха, за чије постојање, нажалост, многи никад не сазнају. Сви знају за шах, али мањина је свесна да је то много више од игре, да људи посвећују животе шаху, као што их неко посвети књижевности или физици.
Први турнир сам одиграо са шест година, било је то првенство Новог Београда. Постигао сам максималан број поена и освојио прво место. Након тога сам освојио друго место на првенству Београда, па затим и на првенству Србије. Наредних година наставио сам да освајам медаље на градским и државним такмичењима. Својим највећим успехом сматрам треће место на првенству Европе у Будви, 2013. године. Поводом тога добио сам плакету градске општине Чукарица. Такође, постао сам првак Србије 2018. године у Зрењанину. До сада сам освојио преко 100 медаља и више од 20 пехара.
Веома је лепо и корисно бавити се шахом. Захваљујући њему, до сад сам био у Бечу, Будви, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Суботици, Врњачкој Бањи, Врбасу, Зрењанину, Пироту, Сенти, Параћину, Шапцу... Упознао сам много људи, играо сам и против пацера (нећу да их помињем) и против велемајстора - Харикришне (тада 23. на свету) и Вен Јанг - једне од најбољих кинеских шахисткиња. Као занимљивост, навео бих да сам победио и ФИДЕ мајстора који је од мене старији чак 74 године. Предност шаха у односу на остале спортове је да нема дискриминације према полу или узрасту. На истом турниру међусобно могу играти и мушкарци и жене, и одрасли и деца...
Свима препоручујем да се баве шахом јер ће упознати нове људе, места, развиће индивидуалност, концентрацију, визуелизацију, одмереност, интуицију, когнитивне вештине. У будућности ћу наставити да се бавим шахом, све до краја живота. Надам се да ћу једног дана постати велемајстор, а можда и првак света. Нема бољег занимања од професионалног шахисте, тако да је то оно што намеравам да будем у животу.
„Увек сам помало сажаљевао човека који не познаје шах, као што бих сажаљевао човека коме је љубав остала непозната. Шах, као љубав, као музика, има моћ да човека чини срећним“ (Зигберт Тараш).
Алекса Петровић, 8/3