Поезија која се пише и рецитује
|
На Песничким сусретима деце и младих Чукарице 2019. учествовало је десеторо наших ученика, а наша је школа дугогодишњи домаћин малим и великим песницима са Чукарице.
Млађи песници
Пчелица воду шара
Пчелица воду шара из тамних извора бунара. Кад угледа цвет, покупи га и оде у нови свет. Тамо види дрво слаткиша, срећна је била док није пала киша. Облаци су од шећерне вуне и леда, а киша има укус сладоледа. Свакога дана пчелица шара тамне изворе истог бунара. Опет покупи један цвет и врати се у свој стари свет. Ана Поштић, 4/6 |
Мој тата
Мој тата вреди више од злата. Кад с посла дође на врата, мене само срећа хвата. Када се мој тата смеје, напољу престаје снег да веје, а цвеће почиње да цвета иако нема лета. Наш договор јачи је од челика, наша је љубав веома велика. Мој тата је мени као злато, због њега се осећам веома богато! Дуња Ливринић, 4/6 |
Беба Милош
Мислим да је крајње време да мама у породилиште крене. До болнице је вози тата, јер ће да нам роди брата! Догађај ће бити прави, целе ноћи да се слави. Певаћемо, играћемо и на маму мислићемо! Једва чекам да са врата угледам свог малог брата. Сад сви спремно чекамо још да се роди наш Милош! Михајло Стошић, 3/5 Јутро
Сунчев зрак ме помази по глави, а славуј из врта песмом ми се јави. Јато птица лети високо, Цело је стало у моје око. Трчим по трави, а капи росе милују моје ноге босе. Малена пчела убрза лет да нађе себи шарени цвет. Лептир је раније за цвет знао, хитро, пре пчеле, на њега је стао. Гледам око себе тај диван свет, чујем тишину и бумбаров лет. Наталија Радић, 4/5 |
Духови
Духови не постоје, на нашу срећу, или би нас иначе стрпали у врећу. О њима се прича, нико их није видео. Због њих би се неко лако и постидео. Ствари подижу, Шта раде...ко зна, можда је то прича једна грозна. Немам ја ништа против њих. Више волим вампира, а и они су мит! Раде шта им је воља, популарни су и страва, од њих ме помало боли и глава. Духови, духови, шта још рећи о њима? Јесу део мита, ал' свиђају се свима. Јелена Вељковић, 4/5 |
Школско такмичење рецитатора
|
|
Старији песници
Планета
Удахни дубоко, осети чистоту благог ваздуха што нам годи. Пробуди у људима праву доброту, откриј свет у кристалној води. Да ли ћеш успети ваздуху да се предаш, пуном отровних и сивих гасова, или ћеш само да ћутиш и гледаш док нам неко планету уништава? Подигни главу, о животу размисли, о свему лепом чега више нема. О свакој истребљеној биљној врсти, о свакој животињи што заувек дрема. Морамо развити свест код људи да нам изумире наш једини дом. Нека се у сваком доброта пробуди, планета наша жуди за слободом. Затворисмо је у кавезе суморне благо њено уништисмо похлепом, а она нама живот дарује својом последњом, истрошеном снагом. Живот се гаси споро и меко на свету нашем измученом. И онај цвет што га згази неко више неће сијати лепотом. Симона Ђуровић, 8/6 |
Љубав
Имам љубави за цео свет. Волим сунце, птице, људе, чак и онај мали цвет. A највише волим маму, па и моје сестре две. Иако ме некад гњаве, за мене су најбоље. Мамине су очи брижне, Руке нежне, мио глас. Најлепше је када она у загрљај прими нас. Сестре моје много волим, оне мене ништа мање. Наша љубав, слога, снага, е, то вам је, нема даље. Још у срцу неког чувам а на мене пази он. Најсветлија звезда он је на небеском своду том. Кад тугујем горе гледам, а и кад се радујем. Успомене ником не дам, брат у срцу станује. Зато морам да вам кажем: Послушајте срца глас, Породицу сви чувајмо, јер је важан део нас. Лука Наранчић, 6/5 |
Мој смешни свет
Ајде, ћале, буди шмекер, немој више да си блефер, стави на руку нову чуку па ублажи моју муку. Немој, баба, да си у трипу, одмах окупи своју екипу, штриклирану робу навуци и једну фотку на Фејс извуци. Дај ми, деда, један „лол“, немој да си охол, која ти је то фора, стално глумиш диктатора. Ајде, бураз, буди цар, у школи направи дар-мар, један лајк на Инста баци својој најбољој другарици. Тетка, брате, баш си кул, и сутра ћеш бити фул, нову трешу фураш сад, окреће се стар и млад. Баш си, кево, у фазону, носиш гиље за ову сезону, ти си мени стално топ, један прави модни склоп. Живот је мој права блеја, права алеја великих идеја, а ко стихове моје разуме нек и сам покаже шта уме, затим нека лајк стави и једно срце ми направи. Елена Деспинић, 7/ 6 |
Досадна мува
Оста мува сама, сад по стану лута, лепрша од зида до зида, лети од кута до кута. Била је дуго сама, пала је и ноћна тама, изгубљена мува зуји, па цела кућа бруји. „Хајде да се играмо!“, проговара мува у тами, обраћа се тати, а помало и мами. „Бежи, досадна муво, што те нико није чув’о, не би нам рушила сан и претварала ноћ у дан“. „Не будеш ли мирна била, смрт те страшна чека, па ћеш тада бити послушна довека“. Ал’ мува добра није целу ноћ нам крв пије. Тата шакама млати никако муву да ухвати. Kад је јутро свануло једна нога на муву стаде, престаше све наше море које трајаше до зоре. Душан Гагић, 6/6 |
Успаванка жапцу
Стварно видех жапца стара, како дрема, како спава. Није био на локвању, већ на неком старом пању. Спавај, снивај, мирно лези, нек' ти пева пчела рој. Не отварај очи снене, само слушај диван пој. Зар то није прави рај: слушаш тиху успаванку, љуљушка те стари пањ и милује месец мај! Ксенија Зечевић, 5/2 |