И на вебу, и на земљи
Почетак наставе на даљину обележило је и покретање веб-места „Крстић у облаку“. На страницама блога налазе се лекције из различитих предмета, радни материјали за вежбање, виртуелна библиотека, подршка стручних сарадника и још понешто. Посетите „Облачић“, преузимајте, делите и сугеришите које корисне садржаје можемо додати нашој виртуелној школи, јер „Крстић у облаку“ се свакодневно ажурира. Добро нам дошли!
|
Изолација као инспирација
Овог пролећа појавио се опасан вирус. Школе су престале да раде. Учитељи и ђаци морали су да остану код куће. Моја соба је постала учионица. Наставу пратимо на телевизијским програмима. У почетку ми је било занимљиво, али ми је било чудно што око мене нема мојих другара. Мењале су се учитељице, а ја ништа нисам могао да их питам. Много сам се обрадовао када је моја учитељица преко телефона почела да нам држи часове. Најзанимљивије ми је било када смо учили песмице јер сам тада могао да видим и чујем све своје другаре. Много ми недостају другари и учитељице. Једва чекам да се поново дружимо у школи.
Страхиња Марковић, 2/2 |
Нисам ишао у школу скоро три месеца због вируса. Волео бих да се вратим у школу, да видим моје другаре, да се играмо разних игара. Такође бих волео да учимо нове лекције, слова, бројеве и још много тога. Нажалост, школа неће радити до септембра. Тада ћемо се сви дружити. Ја волим моју маму највише на свету, али она нема стрпљења да ми објасни оно што ми није јасно као моја стрпљива учитељица Љиља. Због тога више волим кад сам у школи него код куће.
Абу Хусеин Адам, 2/2 |
Јелена Ивковић, 3/2
|
Моја школа се налази у Жаркову и зове се „Ђорђе Kрстић“. Велика је, вишеспратна, има много учионица, базен, велику салу за физичко. У њој су деца весела и разиграна.
Изненада, школа је затворена. Десило се нешто чудно. Појавио се вирус који је натерао људе и децу да се затворе у своје топле домове и чекају да вирус нестане. Школска звона су утихнула. Дворишта остала без дечје граје, а настава се одржава на ТВ-у у кућним условима. Због тога се осећам тужно и усамљено. Много ми недостаје школа, другари и учитељице. Желим да ово што пре прође, да се вратимо у школске клупе и наставимо да се дружимо и учимо, а до тада, останимо код куће. Дамјан Петрешевић, 2/2 |
Веште руке наших ђака
|
|
|
Боје су у нама
Док су текли дани кућне изолације и наставе на даљину, деца су трагала за просторима који их не спутавају и различитим техникама нам дочарала свој измаштани свет. Наставница Весна Деспот направила је мини-изложбу радова ученика шестог разреда на тему Путовање из моје маште.
И у карантину „Крстићи“ освајају награде
Вељко има десет година и много воли баку и деку. Сваки слободни тренутак воли да проводи код њих на селу. Разуме да се дешава нешто страшно и брине за њих. Написао је песму која изазива бујицу емоција и која је освојила трећу награду на конкурсу „Креативна деца за баке и деке“.
|
На конкурсу музичког стваралаштва ,,Планета дише у истом ритму“, који је током пандемије расписало удружење „Балканска наставничка мрежа“, награђен је и рад наше ученице Данице Павићевић (2/2).
|