Трагом свакодневице прошлих времена
Радови ученика на овој страници настали су на часовима историје и у оквиру активности за изборни предмет Свакодневни живот у прошлости. Страхиња Јакишић је знање стечено на изборном предмету наставнице Марије Јанковић преточио у прозни рад, а Лука Беочанин је поделио са нама утиске са часова.
Ја као Cловен у 6. веку
Некада давно, још у 6. веку, живео сам у земљи Словена.
Када сам био мали, ако нам дође гост, моји родитељи би га љубазно дочекали и угодно сместили. Живели смо у малој бедној колиби. Ово ми је четврти пут у овој години да сам се преселио. Поред колибе пролази река која се налази усред шуме. Родитељи су ми рекли да сам довољно порастао и да треба да идем да се обучим за борбу. Тренер је врло висок и јак, има белу косу и јако је прљав. Учи нас да нађемо одређену трску и да се сакријемо у бару. Трчимо по стрмим и уским стазама. Нисам много жедан и хладноћа ми не смета.
После две године напало нас је друго племе. Сећам се да смо почели да трчимо ка њима и викали смо. Нажалост, нису се уплашили па смо побегли у шуму. После доста времена успели смо да их победимо. Вратио сам се кући и мајка ми је рекла: ,,Сине, захвали се Перуну, Весни, Дажбогу, због њих сте победили у рату!“. После тога понео сам овцу да је принесем као жртву, своју захвалницу боговима.
Страхиња Јакишић, 6/4
Када сам био мали, ако нам дође гост, моји родитељи би га љубазно дочекали и угодно сместили. Живели смо у малој бедној колиби. Ово ми је четврти пут у овој години да сам се преселио. Поред колибе пролази река која се налази усред шуме. Родитељи су ми рекли да сам довољно порастао и да треба да идем да се обучим за борбу. Тренер је врло висок и јак, има белу косу и јако је прљав. Учи нас да нађемо одређену трску и да се сакријемо у бару. Трчимо по стрмим и уским стазама. Нисам много жедан и хладноћа ми не смета.
После две године напало нас је друго племе. Сећам се да смо почели да трчимо ка њима и викали смо. Нажалост, нису се уплашили па смо побегли у шуму. После доста времена успели смо да их победимо. Вратио сам се кући и мајка ми је рекла: ,,Сине, захвали се Перуну, Весни, Дажбогу, због њих сте победили у рату!“. После тога понео сам овцу да је принесем као жртву, своју захвалницу боговима.
Страхиња Јакишић, 6/4
Утисак једног ђака
|
На овом изборном предмету може се научити много тога новог - како су изгледали витезови, замкови, пирамиде... Свакодневни живот је врло занимљив предмет за све који воле историју, али и за оне који је не воле. На часовима се дружимо, правимо замкове, средњовековно оружје, проучавамо мисли чувених војсковођа.
Ко год жели да креира, црта, сазнаје и открива, треба да нам се придружи, јер кроз забаву може много да научи! Лука Беочанин, 6/6 |
|
Упознавање живота у прошлости настављено је на часовима са наставницом историје Весном Панић. У оквиру угледног часа ,,Траговима прошлости кроз свакодневни живот“, ученици су се опробали у прављењу накита, таписерија, мозаика, a имали су прилику и да печате повеље воштаним печатом. Пред вама је део изложбе настао након успешно реализованог часа са ученицима седмог разреда.
Свечана сала школе је средином јануара постала поприште витешке борбе. Уприличено је дружење ученика четвртог и шестог разреда са члановима ,,Витешке дружине СвеАрх“ и предавање на тему ,,Средњовековни витезови и витешке борбе“. Христина Тмушић (6/1), написала је осврт на живот витезова и утиске о ,,школској“ витешкој борби.
Свет витештва
Витез или ритер био је особа која је пратила племића или племић који је пратио краља. Витезе најчешће повезујемо са средњим веком. Прва асоцијација на ритера нам је мач као заштитни знак. Мач се, заправо, наслеђивао, представљао је породично богатство. Ако би витез остао без мача, више не би био витез. Како је време пролазило, витезови су имали све више различитог оружја. Уместо мача најчешће су носили сабљу. Оклопи су, у то време, били веома скупи, могли су да их приуште само богати људи. Битан део опреме била je кацига. Прављене су посебно за борбу на коњу, а посебно за борбу на копну.
Иако их обично везујемо за средњи век, витезови постоје и данас. Наравно, они се данас не боре, већ уче стилове борбе правих витезова. Један витешки клуб посетио је и нашу школу – донели су различито оружје, оклопе и кациге. Испробала сам кацигу и то је био одличан осећај. Витезови су делили са нама врло занимљиве приче. Када су нам показали начин борбе, имали смо прилику да се и сами опробамо у њој. Тада сам се мачевала, бранила се и нисам узвраћала ударце. Мач је тежак и није једноставно руковати њиме. Овај витешки час се допао многима!
Христина Тмушић, 6/1
Иако их обично везујемо за средњи век, витезови постоје и данас. Наравно, они се данас не боре, већ уче стилове борбе правих витезова. Један витешки клуб посетио је и нашу школу – донели су различито оружје, оклопе и кациге. Испробала сам кацигу и то је био одличан осећај. Витезови су делили са нама врло занимљиве приче. Када су нам показали начин борбе, имали смо прилику да се и сами опробамо у њој. Тада сам се мачевала, бранила се и нисам узвраћала ударце. Мач је тежак и није једноставно руковати њиме. Овај витешки час се допао многима!
Христина Тмушић, 6/1