Трка за срећније детињство
Трка за срећније детињство је традиционална рекреативно-хуманитарна акција Црвеног крста Чукарица. Првог викенда у октобру на атлетском стадиону у Кошутњаку трчи се из хуманих разлога, а не ради победе. Ове године промотер трке био је наш истакнути атлетичар Драгутин Топић, а одржано је 29 трка различитих категорија. Од новца који је сакупљен продајом стартних бројева, уручена је помоћ за лечење нашег друга из ОШ ,,Јосиф Панчић“, за ког су и наши ученици прикупили извесну своту у акцији коју је организовао Ђачки парламент.
Велики број наших ученика учествује у овој трци сваке године, а ми смо питали Тару и Андреу зашто је за њих учешће у овој манифестацији важно.
Велики број наших ученика учествује у овој трци сваке године, а ми смо питали Тару и Андреу зашто је за њих учешће у овој манифестацији важно.
Моје треће место Седели смо на часу. Разредна је ушла. Поделила је налепнице за трчање. Организује Црвени крст?! Долазим!
Освануо је 5. октобар. Позвала сам другарице да их питам да ли долазе. Ту су у десет. Ради се о хуманитарној трци на Кошутњаку. Била сам и протеклих година, али нисам постигла неки резултат. Била је субота, мој дан! Прошла сам кроз капију трим-стазе. Одмах сам видела своје другарице. Кренули смо да се загревамо. Угледала сам свог тренера атлетике Драгутина Топића. Он је био почасни гост. Упутили су нас у правила (која већ знам напамет од претходних година), и почео је да трчи први разред, па други и све тако док нису завршили четвртаци, па смо кренули и ми. Била сам својевољно друга група, јер ме је био страх да одмах трчим. Стварно не могу да верујем! Нас су заглавили на сред стазе, по врелом сунцу, да би поделили медаље млађим разредима. Прошло је двадесет минута и кренула је прва група. Почела сам да се тресем. Стали смо у ред, један поред другог, и ставили су траку испред нас. На звиждук кренула сам да трчим. Нисам размишљала, тресла сам се. Све је тако брзо пролазило. Видела сам само две девојчице испред себе. Толико сам била усплахирена да нисам могла да осећам ниједну другу емоцију. Само сам прошапутала у себи: ,,Не одустај!“ Дошли смо до кривине и погледала сам иза себе. Само сам у тој милисекунди видела девојчицу која би била пресрећна када би ме престигла. Видела сам заставице и циљ. Нисам могла да дишем. Када бих трчала још два метра, пала бих. И прошла сам кроз циљ. Не могу да верујем, трећа сам! Позвали су ме да ме питају како се зовем. Нисам дошла до ваздуха, па је дошла моја мама и пријавила ме. Чекали смо док сви истрче и дали су ми је. Моју медаљу! Завршио се тај дан, тај чувени дан када сам освојила треће место! Ово је било значајно искуство за мене. Тара Савић, 5/4 |
Зашто трчим за срећније детињство Дан као и сваки други у школи! Одједном, улази учитељица и каже нам да ће следеће недеље бити одржана трка на Кошутњаку и да ћемо добити налепнице од чије продаје новац иде у добротворне сврхе.
Нисам ништа разумела, али сам једва чекала да дођем кући и питам родитеље могу ли да учествујем. На моју велику радост, мама ме је чекала испред школе. Одмах сам потрчала и рекла јој: ,,Мама, следеће недеље идем да трчим! Знаш, мама, то је Трка за срећније детињство, а и ја сам срећно дете!“ Мама се насмејала и рекла да могу да учествујем. Објаснила ми је да се трка одржава сваке године и да је новац намењен деци без родитеља. Била сам тужна и питала сам се како неко дете може да живи без родитеља. Као да је знала о чему размишљам, мама ми је објаснила да некада деца и родитељи не живе заједно из различитих разлога. До краја дана размишљала сам само о томе како ћу купити налепницу и трчати, победити и тако усрећити неког свог вршњака. Освануо је и тај дан. Устала сам рано, пробудила родитеље и сестру да не бисмо закаснили. Доручковали смо, нашли се са другарима и кренули у Кошутњак. Била сам срећна. Заузела сам своје место и маштала о неком другом детету коме ћу помоћи. Следеће што сам чула било је навијање: ,,Андреа! Андреа!“ Видела сам циљ, стигла прва и победила! Сви су прилазили, грлили ме и честитали. Док су ми додељивали медаљу, већ сам размишљала о следећој години и следећој победи. И тако, већ три године учествујем у овој трци и освајам медаље, знајући да моје учествовање и победа неком детету доносе радост. Андреа Трпески, 3/3 |
Један пакетић, много љубави
У хуманитарној акцији ,,Један пакетић, пуно љубави“, коју организује Црвени крст Чукарица, ученици наше школе сакупљали су сланише и слаткише и припремили 160 пакетића за децу са наше општине. У овој племенитој акцији ученицима су се придружили родитељи и наставници, како би што више деце с наше општине могло да осети новогодишњу чаролију.